Trgovi i stepen urbanizacije na prostoru Gornjeg Podrinja u srednjem vijeku / Markets and the Level of Urbanization in the Gornje Podrinje Region During the Middle Ages
DOI:
https://doi.org/10.46352/23036974.2025.151Keywords:
Gornje Podrinje, Middle Ages, caravan stations, markets, typology, urbanization, spatial organization, urban formsAbstract
This paper examines the urban characteristics of medieval market settlements in the Gornje Podrinje region, with particular focus on Foča, Goražde, and Ustikolina. Drawing upon available sources and relevant scholarly literature, the study explores key determinants of urbanity, including spatial organization, the presence of urban elements, and the trajectory of urban development. In contrast to other urban settlements in medieval Bosnia, these markets were distinguished by a pronounced local character in their commercial activities, rendering them unique within the regional context. A pivotal factor in their emergence and evolution was the passage of one of the most significant caravan routes through this area, along which a series of trade centers developed – thus positioning travel corridors as dynamic spaces of urbanization. The aim of the paper is to assess the degree of urbanization of the most developed markets, to present their spatial structure and identify urban elements, and to highlight the specific, spontaneous, and organic course of their urban development, devoid of planned design.
Downloads
References
Sources
Neobjavljeni izvori:
Državni arhiv u Dubrovniku (DAD):
– Debita Notariae (Deb. Not.)
– Diversa Cancellariae (Div. Canc.)
– Diversa Notariae (Div. Not.)
– Lamenta de foris (Lam. de foris)
– Lettera di Levante (Lett. di Lev.)
– Reformationes (Ref.)
– Testamenta Notariae (Test. Not.)
Objavljeni izvori:
– Aličić, S. A. 2008. Sumarni popis sandžaka iz 1468/69. godine. Mostar: Islamski kulturni centar.
– Kurtović, E. 2017. Izvori za historiju srednjovjekovne Bosne I/1‒2 (Ispisi iz knjiga zaduženja Državnog arhiva u Dubrovniku 1365‒1521). Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
– Kurtović, E. 2019. Arhivska građa za historiju srednjovjekovne Bosne (Ispisi iz knjiga kancelarije Državnog arhiva u Dubrovniku 1341‒1526) 1‒3. Sarajevo: Institut za historiju ‒ JU Historijski arhiv.
– Kurtović, E, Peco, A. 2021. Izvori za historiju srednjovjekovne Bosne (Ispisi iz knjiga notarijata Državnog arhiva u Dubrovniku 1370‒1529) 1‒3, Sarajevo: Univerzitet u Sarajevo ‒ Institut za historiju, Bošnjački institut ‒ Fondacija Adila Zulfikarpašića, Historijski arhiv.
– Kurtović, E. 2022. Izvori za historiju srednjovjekovne Bosne (Ispisi iz knjiga tužbi Državnog arhiva u Dubrovniku: Lamenta de foris I‒L, 1370‒1483), 1‒3. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu ‒ Institut za historiju.
– Стојановић, Љ. 1929. Старе српске повеље и писма, књига I/1, Београд – Сремски Карловци: Српска краљевска академија.
– Стојановић, Љ. 1934. Старе српске повеље и писма I/2, Београд – Сремски Карловци: Српска краљевска академија.
Literatura
– Anđelić, P. 1963. Trgovište, varoš i grad u srednjovjekovnoj Bosni. Glasnik Zemaljskog Muzeja 16: 179‒194.
– Anđelić, P. 1973. Bobovac i Kraljeva Sutjeska. Stolna mjesta bosanskih vladara u XIV i XV stoljeću, Sarajevo.
– Anđelić, P. 1980. Krunidbena i grobna crkva bosanskih vladara u Milima (Arnautovićima) kod Visokog. Glasnik Zemaljskog Muzeja 34: 183‒247.
– Classen, A. 2009. “Urban Space in the Middle Ages and the Early Modern Age: Historical, Mental, Cultural, and Social Economic Investigations.” In: Urban Space in the Middle Ages and the Early Modern Age (Fundamentals of Medieval and Early Modern Culture). Albrecht Classen and Marilyn Sandidge (ed). Berlin – New York: Walter de Gruyter.
– Čučković, V. 1969. Parnica sa Radojem Vinarićem podanikom hercega Stjepana vođena pred dubrovačkim sudom. Godišnjak Pravnog fakulteta XVI‒XVII: 393‒409.
– Ћирковић, C. 1964. Стефан Вукчић Косача и његово доба. Београд: Српска академија наука и уметности.
– Ћоровић, В. 1925. Краљ Твртко I Котроманић. Београд: Српска краљевска академија.
– Динић, М. Ј. 1932. О Николи Алтомановићу. Посебна издања, књ. XC, Друштвени и историјски списи, књ. 40, Београд: Народна штампарија.
– Динић, M. 1938. Трг Дријева и околина у средњем веку. Годишњица Николе Чупића 80, књ. XLVII: 109–147.
– Динић, M. 1940. Земље Херцега Светог Саве. Београд.
– Динић, M. 1955. За историју рударства у средњевековној Србији и Босни. Београд: Српска академија наука и уметности.
– Динић, M. J. 2003. “Дубровaчкa средњовековнa кaрaвaнскa трговинa”. U: Из српске историје средњегa векa, 687‒710, Беогрaд: Equlibrium.
– Duranović, E. 2018. Iz historije Višegrada u srednjem vijeku. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu (Historija, Historija umjetnosti, Arheologija) 5: 135‒172.
– Feld, I. 1998. “A középkori város fogalma és funkciói.” U: Várostörténeti tanulmányok. Budapest.
– Hodžić, M. 2020. Pazar Ustikolina i sedmični pazarni dan u 16. stoljeću. Prilozi za orijentalnu filologiju 69: 287‒305.
– Hospicij. https://www.enciklopedija.hr/clanak/hospicij Pristup ostvaren: 3. 11. 2025.
– Hrabak, B. 1997. Goražde od XIV do XVI veka. Jugoslovenski istorijski časopisa XXX/2: 17‒40.
– Храбак, Б. 1999. Фоча до краја XVIII века, Београд.
– Ивић, A. 1907. Радослав Павловић, велики војвода босански, Letopis Matice srpske: 245‒246, Novi Sad.
– Isaković, S. 2013. Tjentište u srednjem vijeku. Godišnjak BZK Preporod XIII: 349‒372.
– Jireček, J. 1951. Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku. Sarajevo: Svjetlost.
– Јиречек, К. 1959. “Стањанин.” U: Зборник Константина Јиречека. 419‒420. Београд: Српска академија наука и уметности.
– Ковачевић, Д. 1959. Прилог проучавању занатства у средњовјековној Босни. Годишњак Историјског друштва Босне и Херцеговине 10: 279–295.
– Kovačević, D. 1961. Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni. Sarajevo: Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine.
– Kovačević-Kojić, D. 1971. O knezovima u gradskim naseljima srednjovjekovne Bosne. Radovi Filozofskog fakulteta 6: 333–345.
– Ковачевић-Којић, Д. 1978. Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево: Веселин Маслеша.
– Kovačević-Kojić, D. 1981. Arhivsko-istorijska istraživanja Gornjeg Podrinja. Naše starine 14‒15: 109‒114.
– Kovačević-Kojić, D. 1987. “Privredni razvoj srednjovjekovne bosasnke države.” U: Društvo i privreda srednjovjekovne bosanske države, I, Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine, 89‒190. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
– Ковачевић-Којић, Д. 1999. “Стан.” Y: Лексикон српског средњег века. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић (yp.), 696. Београд: Knowledge.
– Ковачевић-Којић, Д. 1999. ”Tpг.” Y: Лексикон српског средњег века. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић (yp.), 737‒739. Београд: Knowledge.
– Ковачевић-Којић, Д. 2007. Градски живот у Србији и Босни (XIV‒XV вијек). Београд: Историјски институт.
– Kreševljaković, H. 1920. Štamparije u Bosni i Hercegovini za turskog vremena (1529‒1878). Građa za povijest književnosti Hrvatske 9: 1‒41.
– Kubinyi, A. 1990. A magyarországi városhálózat XIV–XV. századi fejlődésének néhány kérdése. Tanulmányok Budapest Múltjából 19: 41–58.
– Kurtović, E. 2009. Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača. Sarajevo: Institut za istoriju.
– Kurtović, E. 2016. Utvičići iz Foče (bosansko ili dubrovačko porijeklo?). Prilozi 45: 13‒39.
– Kurtović, E. 2025. “Foča u kasnom srednjem vijeku”. U: Foča – identitet u historijskoj perspektivi: zbornik radova Mesud Šadinlija (ur), 35–102, Sarajevo: Bošnjački institut.
– Mazalić, Đ. 1940. Hercegova crkva kod Goražda i okolne starine. Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine LIII: 29‒42.
– Nilević, B. 2010. Posljednji Pavlovići – Bosna sredinom XV stoljeća. Historijska trganja 5: 13‒64.
– Pejanović, Đ. 1952. Štamparije u Bosni i Hercegovini (1529‒1951), Sarajevo: Svjetlost.
– Petrovics, I. 2011. The Cities and Towns of Medieval Hungary as Economic and Cultural Centres and Places of Coexistence. The Case of Pécs. Colloquia 18: 5‒26.
– Радонић, J. 1902. О кнезу Павлу Раденовићу. Letopis Matice srpske 212, Novi Sad.
– Rabić, N. 2025. Ustikolina kao primjer urbaniteta kratkotrajnih trgova u Bosni u srednjem vijeku, 1‒16. – rukopis.
– Schulze, H. 2012. Kratka njemačka povijest. Zagreb ‒ Sarajevo: Srednja Europa, University press.
– Шкривaнић, Г. 1974. Путеви у средњовековној Србији. Беогрaд: Новинскоидaвaчко предузеће “Туристичкa штaмпa”.
– Тошић, Ђ. 2002. Родоначелник племена Косача – војвода Влатко Вуковић. Српска проза данас. Косаче – оснивачи Херцеговине (Зборник радова), СПКД Просвјета Билећа, СПКД Просвјета Гацко, Фонд ‘Владимир и Светозар Ћоровић’ Београд, Билећа – Гацко ‒ Београд, 243‒260.
– Vego, M. 1957. Naselja bosanske srednjovjekovne države. Sarajevo: Svjetlost.
– Voje, I. 1976. Kreditna trgovina u srednjovjekovnom Dubrovniku. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
– Zilić, A. 2023. Mustafa-beg Milivojević na funkciji hercegovačkog sandžak-bega. Prilozi 52: 41‒86.
– Zilić, A. 2024. Sandžak-beg Valone Mustafa-beg Milivojević. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu (Historija, Historija umjetnosti, Arheologija) 11: 33‒62.
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
License
Copyright (c) 2025 Elmedina Duranović
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
